Jovan Toromanović – Znanje se isplati

U žiži svojih interesovanja Jovan Toromanović stavlja prirodne nauke, od kojih posebnu pažnju poklanja matematici i fizici. Ljubav prema ovim naukama velika je koliko i raznovrsnost njihove primene koja ga pokreće da istražuje sva polja gde može da iskoristi stečena znanja. Jovan Toromanović iz Beograda, bivši učenik Matematičke gimnazije, a kako se to očekuje od mnogih njenih đaka, student Elektrotehničkog fakulteta koji danas studira u Hong Kongu, veruje da u tim naukama leži njegov najveći potencijal. To potvrđuju mnoge nagrade koje nose njegovo ime, a ujedno i oslikavaju posvećenost i ljubav koju gaji posebno prema matematici.

Na Međunrodnoj matematičkoj olimpijadi u 2020. godini osvaja srebrnu medalju, bronzanu na Rumunskom matematičkom masteru, a Žautikovska matematička olimpijada u Kazahstanu 2020. kruniše njegov uspeh zlatnom medaljom. Ranije uspehe na polju matematike su obeležile 3 zlatne medalje na matematičkim olimpijadama, i srebrna medalja na Olimpijadi metropola iz 2019. godine. Pored primarnog polja delovanja – matematike, Jovan se oprobao i u programiranju sa kojim je stigao do srpske informatičke olimpijade, što je nivo iznad državnog takmičenja.

Međutim, prirodne nauke nisu jedina njegova strast. Kako umni rad zahteva i malo fizičke discipline ne bi li organizam bio u ravnoteži, Jovan se bavi biciklizmom i ide na plivanje, a u slobodno vreme voli da igra šah. Aktivno je trenirao šah do 12. godine i bio je dva puta na omladinskom šahovskom prvenstvu u Beogradu gde se takmičio sa dosta starijim učesnicima (i do 10 godina starijim od njega). Zbog ljubavi prema matematici i vremena uloženog u spremanje za navedena takmičenja, prestao je da se aktivno bavi šahom. Sada mu je to više hobi koji mu je, kako navodi, pomogao u matematici i izdržljivosti koju sada ima na višesatnim takmičenjima. Plivanju se takođe ozbiljnije posvetio, dok je biciklizam više bio rekreacija. Sada kada nema takvih mogućnosti u Kini, jer su bazeni zatvoreni, gleda da to nadomesti trčanjem.

Dobitnik je nagrade mladim talentima za ostvarene rezultate na međunarodnim takmičenjima u 2020. godini Fondacije 1%.

U nastavku teksta upoznaćemo se bliže sa Jovanovim ciljevima i planovima za budućnost.

Matematika – alat za rešavanje praktičnih problema

Motivisan brojevima koji svoje značenje nalaze u realnom svetu, Jovan matematiku vidi kao alat za rešavanja praktičnih problema u informacionim tehnologijama. Inspirisan da na ovom polju istražuje moguća rešenja i razvija nove mogućnosti, upisao je Softversko inžinjerstvo na Elektrotehničkom fakultetu, ali je u međuvremenu stiglo pismo da je primljen i na Gradskom univerzitetu u Hong Kongu, te je tamo nastavio dalje školovanje na smeru za računarske nauke. Posebno je inspirisan teorijom grafova:

“Najzanimljivija, a ujedno i najizazovnija praktična primena matematičkih tehnika kao što je Teorija grafova u softverskom inžinjerstvu.”

Grafovi su svuda i u svim praktičnim primenama matematike. Svaka stvar u domaćinstvu može naći veze s tim, a Jovan navodi bazične stvari u domaćinstvu:

“Za struju postoji graf, za vodu postoji graf, a za internet su isto vezani grafovi. Ako se te mreže povežu na adekvatan način, može doći do boljeg raspoređivanja resursa u raznim domaćinstvima. Sve to u zavisnosti od toga kolika je gde gustina naseljenosti i koliko su rastojanja među tim domaćinstvima. Ovo je samo neki konkretan primer, međutim za sve što povezuje puno tačaka može se iskoristiti teorija grafova.”

Na kraju smo otkrili da teorije koje nude prirodne nauke nisu samo puke definicije, već se mogu primeniti u stvarnom životu i rešiti mnoge probleme u praksi.

O pripremama za takmičenja i ostvarenim uspesima

Mladi Jovan vidi pravu vrednost i svrhu takmičenja koja su mu proširila znanja u oblastima njegovog interesovanja. Veoma je ponosan na dosadašnje uspehe na međunarodnim takmičenjima za koje tvrdi da predstavljaju realnu sliku znanja koje je stekao u dosadašnjem školovanju. Do svih nagrada i medalja dovelo ga je puno rada i talenat. Međutim, ovde daje primat talentu, govoreći:

“Na početku mora da postoji neki talenat kako bi se uopšte došlo do rada, ali kada se to ispuni onda je više na radu.”

Prema tome – bilo je i puno rada. Priprema za takmičenja nije bila nimalo naivna. Upoređuje te pripreme sa sportskim takmičenjima, jer bi se za njih pripremao u toku cele godine, a kako navodi, izrada zadataka bi trajala i po više od 4 sata. Dobijali bi zadatke kombinovane po težini. Dešava se da onaj najteži bude zadatak za koji se nije znalo rešenje i do 7, 8 godina. Onda kada bude rešen – pojavi se na takmičenju. Ispostavi se da za 4 i po sata oko 30 učenika reši taj zadatak, što nam govori da inovativno razmišljanje mladih ljudi daje brz i tačan odgovor.

Na kraju, on veruje da će se sve to isplatiti i da je “to  odličan trening za naš budući akademski razvoj i napredak”. Naznačava kako je i samostalan rad veoma bitan za bilo kakav uspeh.

Izvor motivacije za doprinos nauci

Jovan je svoj poziv video u prirodnim naukama, posebno u matematici kojoj se posvećuje celim svojim bićem. Stalni lični napredak i razvoj kao i usavršavanje u prirodnim naukama su Jovanovi unutrašnji pokretači na akciju. Za to je zaslužna i bezuslovna podrška porodice i susretanje sa matematikom i logičkim načinom razmišljanja još u najranijem detinjstvu:

“Od malena sam gledao kako mi deda igra šah, otac isto, a i u porodici je dosta upražnjavana matematika i takvo razmišljanje, tako da sam od drugog razreda osnovne škole krenuo da se zanimam za to. Sve je nekako išlo prirodno. “

Najveći vetar u leđa mu je porodica. Navodi kako je mladima dosta teže bez razumevanja i podrške bližnjih, jer Jovan misli da su svi njegovi uspesi timski rad njegove porodice. Međutim navodi i kako je opšta volja ključni faktor u svemu tome, jer bez nje slabo šta da može. Veruje i da je mladima potrebna adekvatna motivacija i rad na razvoju znanja u najranijem dobu ne bi li otkrili svoje potencijale.

Rešavanje izazovnih problema koja pred nas stavlja jedna takva ozbiljna nauka poput matematike, u njemu budi snagu i motivaciju za dalji rad u ovoj sferi. Takmičarski duh je pokupio iz gimnazijalskih dana koje opisuje čestim rivalstvom među učenicima. Mlad i pun energije, on ozbiljno pristupa svim matematičkim problemima sve sa željom da pruži svoj doprinos nauci i svoja znanja prenese narednim generacijama.

Studiranje u Hong Kongu

Fakultet je pun raznolikosti i u pogledu štiva koje nudi i u pogledu studenata koji tamo studiraju. Pruža mu znanja o raznim oblastima pored računarskih nauka, kao što su kursevi o kineskoj kulturi i njihovom načinu života.

“Zbog drugačije kulture je drugačiji i način razmišljanja. Taj narod je dosta oblikovan konfučionizmom i imaju neke svoje aksiome po kojima se vode. Zato je potrebno malo vremena dok se uđe u korak s tim šta je njima čudno, a šta pristojno, jer neke stvari koje su nama skroz logične, za njih je kao iskakanje iz norme. Pokušavam da ih razumem i gledam da što manje dođe do tih razmimoilaženja”

Na tom smeru za računarske nauke prvenstveno se fokusira na računarstvo, pa tek onda na programiranje i matematiku. Buduću da se razdvajaju putevi računarstva i programiranja, pitali smo ga da nam pojasni kako on vidi razliku između ta dva za koja smatramo da su dve strane istog novčića. Rekao je da ih on najviše razlikuje po tome što je računarstvo više teorijski koncept koji imaju računarske mreže i govori o istorijskom razvoju kompjutera, dok je programiranje standardno kucanje u nekom programskom jeziku kako bi neki algoritam nešto uradio.

Što se drugih studenata tiče, navodi kako ima dosta domaćih koji tamo ostvaruju zavidne uspehe, ali i onih koji su poreklom iz centralnoazijskih država i bivših sovjetskih republika. Sprijateljio se sa nekima iz tih krajeva, dok mu je teže da stupi u kontakt s lokalnim stanovništvom, za šta kaže i da je normlano jer “većina njih želi da se druži sa ljudima koji su njima slični.”

Što se profesora tiče, kako Jovan kaže, deluju kao da bi izašli u susret svakom studentu:

“Uvek kada nešto nije jasno, rado odgovore na pitanja, a kada student primeti grešku u kucanju na prezentaciji, čak im je drago da im se skrene pažnja na to i meni je milo zbog toga jer ja volim da budem aktivan.”

Ističe da je tu razlika u odnosu na profesore na srpskim fakultetima kojima često nije drago i prijatno da im se skrene pažnja na bilo kakvu grešku.

Ne gubite vreme i uvažavajte savete u kombinaciji sa ličnim željama!

Jovan poručuje mladima da ne gube vreme, već da pokušaju da organizuju svoj dan i daju sebi vremenske odrednice za sve aktivnosti kojima će se baviti. Ako im nešto u trenutku  ne ide, da ostave to po strani  i rade nešto drugo, ali da se posle izvesnog vremena vrate na rešavanje početnog problema.

Treba težiti i znanju, jer “Znanje se isplati”. Ako se postepeno nadograđuje i na pravi način iskorišćava, znanje može otključati nove dimenzije postojanja i ne samo doprineti razvoju nauke ili informacionih tehnologija – već čovečanstva. U tom maniru Jovan šalje ovu jednostavnu, ali važnu poruku mladima, te ih poziva da aktivno rade na sebi i razvoju svojih potencijala koji leže duboko u njima!

Kada smo ga pitali kako podržati mlade u ovom procesu, odgovorio je:

“Treba imati i neko svoje mišljenje i ideje o tome šta nas zanima ali i poštovati stavove i želje roditelja. Nekada treba prihvatiti savet, ali u kombinaciji sa ličnim željama.”

Značaj podrške Fondacije 1%

Jovan navodi kako mu nagrada Fondacije 1% veoma znači i da je ona dokaz da postoje ljudi koji prate, vrednuju uspehe mladih talenata, pružaju im pomoć, pažnju i promovišu ih. Smatra da vest o talentima koju Fondacija prenosi dalje može biti drugima motivacija za lični napredak. Sviđa mu se ideja promovisanja nauke, u svetu promocije sporta, jer za nauku nema zvučnih imena, ali misli da uz Fondaciju to može da se promeni.

Autor teksta: Miljana Petković