Vuk Dolijanović – Kad je rad prisutan, rezultat je obavezan

Vuk Dolijanović

Učenik Matematičke gimnazije, Vuk Dolijanović iz Beograda, pravi je primer da se mogu i u ranom dobu prepoznati interesovanja koja nas kasnije oblikuju. Smatra da su njegovi kvaliteti, zapravo, njegova upornost i marljiv rad. Sve ono što pruža mogućnost primene, za njega predstavlja potencijal za efikasno ulaganje truda i vremena, zarad boljeg postignuća. Najveće interesovanje ima prema matematici, koje je prepoznao kada je u 6. razredu osvojio 1. mesto na republičkom takmičenju i shvatio da svaki rezultat zahteva svoj rad. To postignuće je i razgraničilo njegove ambicije, te je shvatio da su matematika, informatika i fizika ono u šta želi da ulaže.

Svakodnevica koja se ogleda kroz rutinu je samo ustaljeni način života, ali kada mladi talenat, ambiciozan i sa punim potencijalom kaže da prirodne nauke voli zato što su svrsishodne, onda je jasno zašto je dobitnik nagrade mladim talentima za ostvarene rezultate na međunarodnim takmičenjima u 2020. godini Fondacije 1%. 

Na Juniorskoj balkanskoj matematičkoj olimpijadi 2020. godine osvaja bronzanu medalju, a iste te godine, na Evropskoj juniorskoj informatičkoj olimpijadi osvaja takođe bronzu. Za mladog Vuka, je ovo samo početak uspeha i nagrada. 

‘’Radio sam i vežbao za takmičenja nezavisno od toga kakav će rezultat biti. Medalja je samo potvrda.’’

Nastavak teksta će otkriti Vukove ambicije i razlog opredeljenja prema granama prirodnih nauka.

Od pripreme do medalje

Ono što je za nekoga mukotrpan rad, za Vuka predstavlja zadovoljstvo. Kada se govori o pripremi koja se obavlja pred takmičenja, obično se opisuje kao naporna i zahtevna, dok je za nekog to zadovoljstvo i nadahnuće, ako se takmiči iz ličnog zadovoljstva i ljubavi prema toj oblasti. Na pitanje o tome kako on vidi vežbanje za takmičenja, Vuk je sa vidnom ushićenosti govorio kako je to zapravo krucijalni deo svakog takmičenja, a da je osvojeno mesto samo potvrda intenzivnog rada i volja za daljim napretkom. Da bi se postigao bilo kakav uspeh, potrebno je uložiti vreme, rad, upornost, takođe i raditi na samovrednovanju. Ukoliko se desi da dođe do deficita volje ili koncentracije, rešenje za to Vuk nalazi u svojim vršnjacima. Voli da vidi “zelene” ljude koji rade na svom uspehu i to ga motiviše.

Osim uživanja u svojim nagradama, uživa i u upoznavanju ljudi sličnih sebi, jer kako to on vidi, čim su na istom mestu u isto vreme, neka sličnost ih povezuje. Tako stvara nove kontakte i u razgovoru sa mladim intelektualcima uviđa svoju i tuđu vrednost, što je dodatno nadahnuće. 

Pored učenja, vežbanja i druženja, sport je ono što može da nas nauči  veštinama koje su primenjive u svakodnevnom životu; kada se savlada prihvatanje neuspeha, onda je lakše ponovo krenuti u pobedu. Kao i u sportu, tako i u životu, nikada nije moguće apsolutno garantovati uspeh, te je jako bitno naučiti izgubiti, da bi se lakše prihvatio poraz. Tako nesvesno radimo na svojoj nepokolebljivosti i neposustajanju. 

Sport koji je Vuka naučio da izgubi i da ponovo ustane, i još više se potrudi, jeste karate. Matematiku povezuje sa karateom, jer oba polja zahtevaju disciplinu, konciznost i konstantan rad. 

,,Treba se smejati, čak i kada niste sigurni da li će doći do nekog uspeha.”

Fizika i informatika su zanimljive nauke, jer su slične matematici

Kada se radi o planovima za buduće školovanje i samorazvoj, Vuk sebe vidi u pomenutim oblastima, ali pored matematike i informatike, zainteresovan je i za fiziku. 

“Fizika me zanima iz razloga što je bliska matematici, samo nas okružuje svakodnevno.”

Želja za sve većim usavršavanjem raste iz godine u godinu, što se više posvećuje  ovim predmetima, bude veću zainteresovanost. Ono što Vuk vidi kao svoj poziv jeste primenjenost matematike/informatike u industriji ili istraživanju. 

“Matematika može bez informatike, ali informatika ne može bez matematike.”

Radi se o sličnosti u oblastima u kojima se pronalazi mladi talenat. Informatika kojom se on bavi, programiranje, ne može bez znanja iz matematike, ona je zapravo srž, baza same oblasti. Ljubav prema matematici se može ogledati kroz navedenu konstataciju, jer sve što je povezano sa matematikom, u Vuku budi želju za istraživanjem i proučavanjem. 

Dobar rad u bilo kojoj sferi kojoj se posveti je očigledan. Ništa nije postigao uz pomoć sreće, već samostalnim zalaganjem i posvećenošću. Ne dovode se u pitanje znanje i veštine iz informatike, jer je bronzanom medaljom sebi potvrdio da ukoliko se uloži ljubav, rad i vreme, rezultat je obavezan! 

Samo napred – rad se isplati

Poruka koju Vuk poručuje mladim talentima i onima koji još nisu upoznali svoje talente i afinitete jeste da se trud i rad uvek isplate. Rezultat ne mora obavezno da bude osvojeno neko od prva tri mesta na takmičenju, diploma ili nagrada bilo kog vida, nekad je lični razvoj i želja za još većm napretkom podjednako uspešan dobitak. Ukoliko se prepozna potencijal, sve ostalo će se nadograđivati.

Vuk je poslao bitnu poruku mladima –  sve što se da, duplo se vrati. Nema boljeg osećaja od onog kada vas pohvale i uvaže, a znate da ste za to sami zaslužni. Isplate se dugotrajne pripreme,  iščekivanja, marljivost i upornost! Sve što sami steknete, više vredi od bilo čije pomoći i moguće zasluge. Sami sebi smo najveća konkurencija! 

Značaj podrške Fondacije 1 %

Podrška je uvek i svima potrebna, pogotovu mladim ljudima koji sami krče svoj put i bore se za dalekosežnije horizonte. Značajno je kada neko navija za tebe i veruje u tvoj potencijalni uspeh. Za Vuka je nagrada Fondacije 1 % veoma bitna i potvrđuje da nijedan trud nije proziran, već je vidljiv i treba se ponositi. Kaže da je Fondacija 1% prepoznala njegove kvalitete, samim tim i njega, što je veliki uspeh za mladog talenta koji tek treba da se dokazuje svojim uspesima. 

“Fondacija 1% je prepoznala moj talenat i to mi mnogo znači.”

Svaki vid podrške je krucijalan, te je Vuk veoma zahvalan i počastvovan što je jedan od nagrađenih od strane ove Fondacije. 

Autor teksta: Marija Marinković