• fondacija@1posto.rs
  • +381 64 08 01 499
Mara Raickovic

Mara Raičković – neko ko svet čini boljim mestom


Mara Raičković je učenica drugog razreda Osme beogradske gimnazije. Svestrana je osoba, podjednako joj dobro idu  i društvene i prirodne nauke, tako da je ove godine na međunarodnim takmičenjima iz biologije i psihologije osvojila čak tri medalje, jednu zlatnu i dve bronzane. Uživa u boravku u prirodi, sviranju klavira i čitanju knjiga, a u budućnosti planira da svojim zalaganjem u datim oblastima i primenom praktičnog znanja oplemeni nauku i društvo, kao i da pomogne mladim nadama ka daljem usavršavanju.

Slika Mare Raickovic

Uobičajeno je da Vaši vršnjaci odluče da se bave prirodnim ili društvenim naukama, a Vi ste ove godine briljirali u oba, kažite nam šta Vas je privuklo ovim naukama?

Mara: Verujem u svoje snove i po pitanju njihovog ostvarivanja sam ambiciozna i istrajna. Oblastima koje me interesuju, bila sam privučena nesvesno, prvo biologiji zbog velike ljubavi prema biljkama, a kroz književnost se razvilo i interesovanje za psihologiju. Upoznavanje sa psihologijom mi je omogućilo da sve shvatim na nešto višem nivou, zašto je sve baš takvo kakvo jeste, da ništa nije slučajnost ili implus, već da je sve oko nas pažljivo isplanirano. Smatram da su svi ljudi unikatni i da nam upoznavanje i spoj biologije i psihologije u osnovi, daje kompletnu sliku potrebnu da bismo razumeli svoje biće.

Ove godine ste učestovali na “Internacionalnoj konvenciji mladih naučnika” sa radom “Tip ličnosti i odgovor na stres” iz oblasti psihologije, možete li nam nešto više reći o radu?

Rad se zasnivao na različitom tipu reakcije na stres kod dve grupe ispitanika, introverta i ekstroverta. U ponuđenim situacijama svaki od ispitanika je imao tri mogućnosti, mogućnost za borbu, beg ili izostanak bilo koje od ovih reakcija. Introverti, koji su inače osobe više povučene i mirne, češće su, u datim situacijama,  na stres reagovale borbom nego ekstroverti, što je bio potpuno neočekivan zaključak istraživanja.

Sa radom iz biologije ove godine osvojili ste čak dve medalje, u Indoneziji i Tunisu. Koja su takmičenja bila u pitanju i o čemu rad govori?

U pitanju su bila “Internacionalno takmičenje istraživačkih radova mladih naučnika” u Indoneziji i “ Internacionalni naučni sajam – takmičenje istraživačkih radova ” u Tunisu. Tema mog rada je “Antimikrobna aktivnost potopljenih kultura makrogljive Schizophyllum commune” u kome smo bakterije izložili sa dva soja gljiva, jednim iz Italije i jednim iz Srbije, kako bismo videli da li su te gljive efikasna terapija protiv datih bakterija. Kako danas sve veći problem predstavlja rezistencija bakterija na lekove, ovo je ujedno i efikasan preparat sa kojim se bakterije nisu susrele do sada pa samim tim smatramo da nisu rezistentne, ali i ekološki pogodoniji način nego što su antibiotici.

Pored ovih međunarodnih priznanja, za takmičenje učenika srednjih škola na nacionalnom nivou, odabrali ste jako zanimljivu temu “ Toksikologija na prostoru Pontske kraljevine u vreme kralja Mitridata VI “, pravi spoj istorije i prirodnih nauka, kako ste objedinili ove nauke u jedan rad?

Zaintersovao me je taj biološko – hemijski aspekt istorije i to kako su ljudi koristili otrove kroz vekove. Kralj Mitridat VI je, povučen traumama iz detinjstva, odnosno smrću oca uzrokovanu trovanjem, godinama svojevoljno pio male količine otrova kako bi postao imun. Nakon godina ratovanja protiv Rimljana, hteo je svoj život da okonča upravo trovanjem, ali mu to nije pošlo za rukom, organizam se stvarno vremenom prilagodio na unos tih supstanci.

Na koji način bavljenje naučno-istraživačkim radom ili oblastima kojima se Vi bavite pomaže mladoj osobi da se razvija i otkriva svoje potencijale? Kako je Vama pomoglo i koliko Vam je značilo?

Baveći se istraživačim radom, lakše stičemo spoznaju o svojim mogućnostima, o tome šta nas interesuje, u čemu se pronalazimo, šta je zaista naš put u životu, razdvojeno od želja, nastojanja, zamišljanja… Tu se susrećemo sa praktičnom primenom nekih teoretskih znanja, čime se isto osvešćuje i produbljuje mnogo više.

Šta smatrate da je najvažnije za razvoj mladih talentovanih ljudi u Srbiji? Kakva vrsta podrške bi bila najpotrebnija?

Smatram da je najvažnije, ne samo za talentovane ljude, već za sve učenike, praktično primeniti teorijsko znanje. Raditi eksperimente, istraživačke radove… Omogućiti pristup laboratorijama u što ranijem uzrastu. Regionalni centar za talente Beograd 2 pruža takvu mogućnost, ali bi bila potrebna i veća podrška mentorima, da se obezbede podsticajni uslovi za sve učesnike tog procesa kroz dugoročne planove Ministarstva/države.

Pomenuli ste Regionalni centar za talente, tamo ste obavili sva istraživanja, kako Vam se čini organizacija i mogućnosti koje centar pruža?

Odlično, svima bih preporučila centar za talente, svako ko ode tamo dobije mentora iz struke o kojoj želi da istražuje, a zatim uz njihovu pomoć imamo mogućnost da pristupimo laboratorijama i radimo eksperimente. Ovom prilikom bih se zahvalila i svom mentoru, Borisu Pejinu, koji mi je pomogao u istraživanju i pripremi oba rada.

Pored nauke, šta volite da radite u slobodno vreme, koja su Vam interesovanja ili hobiji?

Volim crtanje, u slobodno vreme sviram klavir, ali najviše od svega uživam u pisanju romana i priča što objedninjuje sva moja druga interesovanja. Volim da čitam, posebno dela Hermana Hesea i Aleksandra Dime.

Pisanje povezuje sve moje hobije i interesovanja, to je centar iz kog dobijam sve svoje ideje.

Koji su vaši ciljevi, stremljenja i dalji planovi? Kako vidite Vaš dalji napredak i razvoj? 

Moji dalji planovi se lome između biologije i psihologije, ali trenutno idu u pravcu psihologije, mada još uvek pokušavam da nađem sebe i odlučim koje je to zanimanje koje bi mi savršeno odgovaralo. Volela bih da svojim radom doprinesem tome da se u bućnosti živi lepše i da, ma koliko to zvučalo kao kliše, ovaj svet učinim boljim mestom. Takođe želim da u budućnosti, mentorskim radom pomognem i podržim mlade talente naše zemlje.

Zbog čega Vam je značajno ovo priznanje i ova nagrada/donacija?

Ovo priznanje mi je mnogo značajno zbog podrške, koju pruža čak i sama misao da postoje organizacije koje prepoznaju i vrednuju rad i trud mladih ljudi u bavljenju naukom.

Imate li za kraj neki savet ili poruku za mlade ljude?

Savetujem svima da budu hrabri i suoče se sa svojim problemima, jer ćemo samo tako uspeti da budemo korak bliže razvoju svoje ličnosti. Izađite iz svoje zone komfora, jer svet leži tek iza njegovih granica, a onda granica nema.

Intervju vodio: Miloš Pešić

Milos Pesic

Tekst pisala: Anđela Baša

Andjela Basa

Leave A Comment

sixteen + 6 =