Vasilije Pantelić – Iz uspeha proizilazi još veća vera u sebe

Vasilije Pantelić je jedan od dobitnika nagrade Fondacije 1% za ostvarene rezultate na međunarodnim takmičenjima u 2020. godini. Ono po čemu se Vasilije istakao su dve medalje iz dva potpuno različita predmeta – hemije i geografije. Na Evropskoj geografskoj Olimpijadi Vasilije se okrasio srebrnom medaljom, a izvanredno znanje hemije mu je donelo bronzanu medalju sa Međunarodne hemijske Olimpijade. U Istraživačkoj stanici Petnica pohađao je seminare – biologije! Na tim seminarima je i stekao iskustvo ozbiljnijeg bavljenja naukom, ima i uspešan rad iz oblasti fiziologija biljaka, koji je prezentovao na konferenciji ,,Korak u nauku”. Njegova naučna staza sada ima još jedno važno stajalište – američki univerzitet Jejl, gde će Vasilije studirati biohemiju.

Želja za znanjem ga motiviše da uči još više i mladima želi da poruči da veruju u sebe, iz uspeha proizilazi još veća vera u sebe, ali će uvek biti uspona i padova na bilo kom putu.

Predmeti iz kojih si išao na Olimpijadu su hemija i geografija, koji nemaju ništa zajedničko. Kako si se opredelio baš za te predmete?

Vasilije: Još u osnovnoj školi sam išao na takmičenja iz hemije i biologije.  U srednjoj školi sam imao profesorku geografije koja je primetila da bih i iz geografije mogao da se takmičim. Upoznala me je sa takmičenjima u srednjoj školi, gde je fokus na radu na terenu, razne oblasti su integrisane i pokazala mi je koliko su drugačija u odnosu na takmičenja iz osnovne škole.

Bio si na Evropskoj geografskoj Olimpijadi i Međunarodnoj hemijskoj Olimpijadi. Koje ti je takmičenje bilo uzbudljivije i zanimljivije?

Prošle godine sam već učestvovao na takmičenjima iz geografije tako da mi je hemija bila novija, samim tim je bila i zanimljivija. Oba takmičenja su bila onlajn, radili smo ih iz Beograda pa mi je nedostajao samo taj deo putovanja, eksperimentalni deo iz hemije i terenski deo iz geografije.

Kako je izgledalo takmičenje u vreme kada nije bilo korone?

Takmičenje iz geografije se sastojalo iz praktičnog dela koji uključuje terenski rad i analizu tog terenskog rada, dok se teorijski deo sastoji od pisanog testa i multimedijalnog testa gde se analiziraju grafici, fotografije i slično. Što se tiče hemijske Olimpijade, ona se takođe sastoji iz teorijskog i praktičnog dela. Teorijski deo uključuje više laboratorijskih vežbi koje moraju da se izvode precizno i u određenom vremenskom roku, a teorijski deo se sastoji iz osam računskih zadataka.

Oba takmičenja su složena i teška. Šta misliš da je ono što je tebi donelo medalju?

Mislim da je najbitnije biti uporan u radu i spremati se dosta unapred, tokom cele godine. Priprema za ova takmičenja nije uobičajena pa sam se oko rasporeda pripremi dogovarao sa profesorima.

Pričamo o geografiji, ali si rekao da te najviše zanimaju hemija i biologija.

Biologijom sam se bavio i u Petnici, ove godine smo radili grupni istraživački rad iz oblasti fiziologija biljaka i imao sam priliku da prezentujem taj rad na konferenciji ,,Korak u nauku“.

Kakvo je iskustvo rada u Petnici?

Iz Petnice nosim pozitivna iskustva, još od osmog razreda osnovne škole idem na seminare. Učestvovao sam na seminarima biologije i na jednom seminaru hemije. Tu sam imao svoj prvi dodir sa naukom, iskusio kako se vrši istraživanje sa nekim ljudima čiji je to posao na institutima i fakultetima. Bilo mi je značajno kako bih odabrao u kom ću pravcu dalje da idem u životu. Pre neku godinu radio sam istraživački rad u Petnici iz rezistencije bakterija na antibiotike. To je nešto što me trenutno zanima i voleo bih time dalje da se bavim, naravno, podležno je promenama.

Upao si na biohemiju na Jejlu. Reci nam koliki je izazov biti primljen? Kako ukratko izgleda aplikacija za Jejl i zbog čega misliš da si se istakao među ostalima?

Jeste izazov oko sastavljanja te prijave, bavljenjem svih aktivnosti oko toga i dobijanja svih potrebnih kvaliifikacija. Znao sam još od ranije da želim to da upišem pa sam istraživao i znao šta će mi biti potrebno. Potrebni su bili eseji, odnosno, taj glavni esej koji se šalje svim fakultetima na univerzitetu, i drugi, kraći eseji koji se šalju na željeni fakultet, preporuke nastavnika, ocene iz škole, polaganje standardizovanih testova, test znanja engleskog jezika, vanškolske aktivnosti, nagrade sa takmičenja. Rekao bih da su me istakle te nagrade sa takmičenja, međunarodne nagrade su dosta bitne.

Kažeš da ti je motivacija radoznalost i želja da učiš. Kako, po tvom mišljenju, probuditi radoznalost kod mladih ljudi?

Mislim da se to donekle razvija u ranom periodu kod dece tako da je bitno da ih roditelji podstiču da uče, ali, naravno, i da ih puste da se razvijaju na svoj način, da ne forsiraju neke stvari ukoliko ne dolaze pirodno. Kad se dođe do srednje škole i fakulteta to je donekle već ukorenjeno.

Tvoja poruka mladima u Srbiji je “Verujte u sebe, iz uspeha proizilazi još veća vera u sebe, ali će uvek biti uspona i padova na bilo kom putu.” Kako ti zadržavaš veru u sebe čak i kada su teški trenuci?

Mislim da je tada bitno znati da nagrade i broj poena na takmičenju ne moraju oslikavati realno znanje ili potencijal za buduće uspehe. Ne treba obraćati previše pažnje na te neke parametre i kada smo uspešni, a i kada smo neuspešni. Ne vidim kako mogu ti parametri pozitivno uticati na dalji rad. Čak i kada su parametri uspešni, ne treba mnogo da se osvrćemo nazad, već da nastavimo da napredujemo u tom pravcu.

Da li si ranije čuo za Fondaciju 1% i kakav je tvoj utisak?

Pozitivan mi je utisak, drago mi je što smo na ovaj način nagrađeni i drago mi je da sam imao priliku da sarađujem sa Fondacijom 1%. Mislim da je to samo obraćanje pažnje na naše rezultate jako bitno i značajno.

Autor teksta: Mina Ristović