• fondacija@1posto.rs
  • +381 64 08 01 499
Nemanja Vuckovic ispred slike

Umetnost: Energija prirode u boji


Imali smo priliku da u intervjuu sa Nemanjom Vučkovićem, mladim i perspektivnim slikarom, porazgovaramo o njegovom poimanju umetnosti, želji da prenese vezu između energije prirode i energije čoveka kroz slikarstvo i boje. Govorili smo značaju stvaranja, njegovim počecima, prvim radovima, kao i onim svim izazovima sa kojima se jedan umetnik susreće na svom putu.

Nemanja Vuckovic ispred slike

Na samom početku, upoznajući nas sa svojim stvaranjem Nemanja je govoreći o svom idejnom momentu stvaranja istakao sledeće:

Nemanja: Moj rad se zasniva na traženju veze između energije prirode i ljudske energije. Priroda je glavni  pokretač. Samo u prirodi možemo videti istinsku ljubav, istinsku lepotu i idealni sklad. Tako slučajna dešavanja, a tako harmoničan tok u svemu. Želim da tu energiju kroz svoje slike probudim u posmatraču, da ga podstaknem da se vrati prirodi  i pravim vrednostima. Usamljenost je postala redovni saputnik današnjeg čoveka. U želji da dokuči  tajne sveta u kome živi i treba da opstane, čovek se udaljava od onog iskonskog i jedino važnog – svog bića i prave prirode.  Želim da probudim u posmatraču tu skrivenu i potisnutu energiju, i to činim jakim temperamentnim potezima koji podsećaju na snagu prirode, bojama i valerima na nežnost i lepotu, a netipičnom kompozicijom dajem osećaj sigurnosti i istine koja se veoma često otkriva u spoju suprotnosti i kada se tome najmanje nadamo.

To se može bolje pokazati na paleti nego iskazati rečima - Oskar Vajld

Možete li nam reći kakvi su susreti publike sa Vašim delom, da li u tim kontaktima uspevate da uvidite taj momenat ponovnog prepoznavanja i prihvatanja onoga od čega smo se kao bića možda udaljili?

Nemanja: Dešava se da u momentu kada posmatrač spozna tu  energiju na mojim slikama, on jednostavno ne želi da se odvoji od njih i tada znam da sam uspeo da prenesem poruku da je energija prirode velika pokretačka snaga ne samo nama umetnicima , nego i svakom ko ima sreće  da je otkrije. Dešavalo se i to da posmatraču nije jasno šta ga privlači kod slike, ali jednostvano zna da je nazove svojom slikom. Na taj način, svojim slikama, želim da probudim unutrašnju emociju u posmatraču koja je doboko skrivena u njemu. Želja mi je da dođe do dijaloga sa slikom.  Kada to uspem da postignem, a publika se sama zapita šta je na tim slikama, šta nas pokreće, a nije figuracija, tada znam da sam dobro odradio posao, znam da sam još jednu osobu vratio prirodi i probudio u njoj tu strast za nečim sto je u svima nama. 

Svedočimo stalnoj raspravi koja se tiče toga da li veći udeo u stvaranju zauzima talenat sa kojim se čovek rađa ili, pak, rad igra ključnu ulogu. Kakvo je Vaše mišljenje po ovom pitanju?

Nemanja: Za mene je čin stvaranja trenutak  odmora i vlastitog mira. Fizički rad u trenutku stvaranja ne osećam, tek nakon izvesnog vremena primetim da drhtim od umora. Talenat naravno igra veoma bitnu ulogu, ali i rad je neizostavan. Pri samom radu meni se javlja inspiracija za dalji rad, tu su novi momenti energije, svakog trenutka stvara se druga perceprija viđenja slike.

Ja sam recimo pokusavam da dočaram energiju koja se ne može videti, već samo osetiti. Figuraciju sasvim gubim i ukoliko se ona stvori vešto je skrivam sa slike novim nanosima boja. Smatram da rad ima podjednaku ulogu u stvaranju, kao i talenat.

Slika Ispod mora

Imali ste tu sreću da Vaš talenat od samog početka bude prepoznat i podržan u sredini u kojoj ste se nalazili. Moramo priznati da je to izuzetno značajan momenat kada govorimo o otkrivanju i usmeravanju talenta u ranom dobu. Da li biste nam mogli reći nešto više o tim svojim počecima, prvim nagoveštajima da ćete se baviti umetnošću, kao i svom daljem putu slikara?

Nemanja: Od samog detinjstva, boje i četkice bile su za mene jedine igračke. Još u obdaništu vaspitačica je prva primetila moju kreativnost, a moji roditelji su me zatim samo usmerili u tom pravcu. Od svoje šeste godine, krenuo sam da posećujem časove crtanja i slikanja, kod akademskog slikara u rodnoj Surdulici. Posećivao sam atelje, posmatrao sam kako se to  gradi slika iz slojeva i, moglo bi se reći da sam polako “krao” te poteze. Odlazio sam kuci i sve ono što sam zapazio, pokušavao sam da primenim, onoliko koliko sam bio u mogućnosti u tim godinama. Nosio sam svoje radove na uvid, jer mi je u tom trenutku značila svaka konsultacija i sugestija. Radove iz detinjstva i danas čuvam u svom ateljeu, čak se i prisećam postupaka rada nekih radova. U petom razredu, upisao sam Likovnu školu, pri Narodnom univerzitetu u Vranju. Časove sam pohađao jednom ili dva puta nedeljno, i sa nestrpljenjem sam isčekivao svaki naredni. Svake godine sam učestvovao na grupnim izložbama, od kojih pamtim jednu, za mene tada jako važnu, kada je moj rad osvojio prvu nagradu. To su bili veliki podsticaji za mene.

U vremenu koje je usledilo roditelji su mi napravili atelje u kući i već sam tada počeo da radim prve slike u ulju. Osam godina sam bio učenik Likovne škole, što je ujedno bila i priprema za fakultet. Radili smo aktove, portrete, postavke gipsanih figura, približno sve kao rad na fakultet. Sve je to vodilo do velikih daljih koraka za mene, kada sam prvobitno upisao Fakultet primenjenih umetnosti u Nišu, a zatim i završio master na slikarstvu, u klasi akademika Fehima Huskovića.

Nemanja Vuckovic slika

Posmatrajući Vaše slike, primećujemo dominaciju odredjenih boja, pre svega plave i zelene. Plava boja kao da vuče dominantnu nit u Vašem stvaranju, čak i jedna od slika nosi naziv ”Život je plav”. Možete li nam reći kakvu to, možda, simboliku krije?

Nemanja: Boje za stvaralaštvo igraju presudnu ulogu pri stvaranju ,,čarolije” i podstiču publiku da na razmišljanje. Plava boja je za mene boja slobode, a zelenu povezujem sa prirodom. Zbog toga se te boje nekako najviše provlače kroz moje slike, negde spontano, negde racionalno, ali uvek ih ima u većim ili manjim površinama.

Valeri su mi jako bitni, njima stvaram prostornu dubinu i dajem dušu slici. Naravno tu su i neizostavljene čiste ekspresivne boje koje daju osećaj lepršavosti slikama, a samim tim i snagu slike. Veliki broj slojeva koji izlaze iz slike daju prostor posmatraču da vidi ono što sam želi da vidi, tako se igram površinama i akcentima dajući dosta širok opus posmatraču. Uglavnom sklanjam figuraciju lazurnim slojevima, ne želim da time opterećujem publiku, želim da osete sliku emotivno i duhovno, a ne figurativno.

Slika Plavi safir

Iako se afirmišete pre svega kao likovni umetnik, pored likovnog stvaranja bavite se i dizajnom, kao i uredjenjem enterijera. Možeš li nam reći nešto više o tome?

Nemanja: Umetnik mora da zna, tj. mora da se trudi da zna sve o umetnosti. Što više zna to će se lakse uklopiti u današnje društvo. Uredjivanje enterijera je blisko povezano sa time da slike koje stvaram mogu da zamislim u prostoru modernog enterijera. Kada slikam, ja sliku zamišljam već u prostoru i to mi omogučava da izvučem neke kontraste u kompoziciji koje ne bih mogao bez toga. Sklad boja na slici i u enterijeru treba da bude takav da se u prostoru osećamo prijatno, a da nas istovremeno ne ostavi ravnodušnim.

Enterijerni dizajn

Do sad ste imali priliku da svoje radove izložite na deset samostalnih, pored velikog broja grupnih izložbi. Pored svoje zemlje, svoje radove ste predstavili i u Makedoniji, Austriji i Bugarskoj. Šta za Vas kao umetnika predstavlja izložba? Da li biste mogli da izdvojiti neku izložbu po značaju za Vas?

Nemanja: Za stvaralaštvo kojim se bavim, izlaganje ima važnu ulogu. Susret dela sa publikom veoma mi je bitan. Raznolike teksture, valeri i veliki formati su impresivni, uživo daju sasvim drugačiji doživljaj nego na fotografiji. Ekspresija boja, emocija i energija se mogu sagledati samo uživo. Trenutak susreta i reakcija publike na slike, daje mi dalju motivaciju za rad. Izdvojio bih samostalnu izlozbu u Nišu, koja mi ja dala snagu za dalji rad u ovom, ne tako lakom vremenu, za umetnost. Mnoštvo strane publike, koja je posetila izložbu u toku Džez festivala “Nišvil” u Nišu, ohrabrila me je svojim utiscima i impresivnim komentarima. Nastojim da što više izlažem, čak i izvan granica svoje zemlje kad se za to ukaže prilika, i na taj način moje stvaralaštvo biva dostupno što većem broju ljudi.

Izlozba slika

Još vekovima unazad, poći putem umetnosti je bio veliki izazov. Postojala je stalna težnja u društvu da se umetnost stavi u određene okvire. Umetnik je morao biti ratnik koji je morao braniti svoju umetnost kao najveću vrednost sebe. Možete li nam reći da li je u Vašem, do sada zaista izuzetnom, radnom iskustvu i stvaranju postojao momenat prekretnice?

Nemanja: Zaista jeste. Jedan trenutak, za koji smatram da je prekretnica mog današnjeg stvaralašta, desio se kada  nisam više mogao da radim radove sa fakultetskim pristupom. Bio sam prezasićen takvom vrstom pristupa, a željan nečeg novog. Jednom prilikom na fakultetu, pri korekciji jednog rada, dobio sam potpuno suprotne kritike od dva vrhunska profesora. Moja ,,plava jabuka” na slici bila je fenomenala profesoru Gordanu Nikoliću, te je tada okupio celu klasu oko mog rada, dok je drugi profesor rekao da samo “sklonim” tu jabuku. To je bila moja prekretnica, od tada sam ja počeo da eksperimentisem u prevelikoj meri. Dosta sam eksperimentisao na časovima akta, gde me je professor Nikolić u tome jako podržavao. Moja master izložba, koje se održala u Galeriji savremene likovne umetnosti u Nišu, bila je totalno oduševljenje za sve, bez figuracije, velikih formata i raznolikog kolorita. Dobio sam dobre kritike na tu netipičnu kompozicuju slika i na smelost da se upustim u to. Posle toga nastavio sam sa radom još jače i upornije, na svoj način.

Može li se reći da je to zapravo poruka koju želite da uputite svima onima koji će imati priliku da pročitaju ovaj naš intervju, kao i svima onima koji se susreću sa sličnim iskušenjima?

Nemanja: Od srca ću je poželeti svima. Ne osvrćite se na to  sta će drugi reći, imajte svoj cilj, idite ka njemu, do vrha! Cenite vaše poteze četkom i špaklom, da bi ih i drugi cenili!

Autor teksta: Nemanja Vučković

Nemanja Vuckovic ispred slike

Leave A Comment

four × 1 =