Luka Đurović – Kreativan pristup nauci
Nakon što je završio Gimnaziju „Patrijarh Pavle“ u Beogradu, ovaj nadareni geografičar upisao je Geografski fakultet u Beogradu na smeru za Prostorno planiranje. Na pitanje zašto se odlučio da se bliže pozabavi geografskim pitanjima odgovorio je:
„Oduvek sam bio fasciniran geografskim kartama, a toponimske znake sam naučio i pre nego što sam znao da pišem, dok sam se geografskom kartom samostalno služio još pre 1. razreda osnovne škole“.
Na Evropskoj geografskoj olimpijadi Luka je osvojio srebro, međutim, ovaj uspeh nije lako ostvaren. Samo putovanje do sjajnih rezultata bilo je procesno, uz velika zalaganja i trud. Kao svoju ključnu osobinu, koja ga je dovela do velikog uspeha u pomenutoj naučnoj oblasti, ističe mogućnost logičkog promatranja problema iz više uglova.
„Svakodnevne informacije i događaji me inspirišu da tragam za novim znanjima“.
Pre uspeha u Evropi, Luka se plasirao na dve Balkanske geografske olimpijade, a, kako ističe, najponosniji je na zlatnu medalju koju je osvojio na Balkanskoj geografskoj olimpijadi 2019. godine, jer mu je to bio prvi međunarodni uspeh koji mu je omogućio plasman na Svetsku geografsku olimpijadu. Nažalost, ova olimpijada, koja je trebalo da bude održana u Istanbulu, otkazana je zbog svima poznate epidemiološke situacije.
Kako je rekao Dostojevski, parafraziraću: „Onaj ko trči sam, na start stiže poslednji“. Tako je svakome od nas na putu do samoostvarenja i uspeha podrška bliskih ljudi nasušna potreba. Luka Đurović navodi da mu je od izuzetnog značaja bila podrška njegovog najužeg okruženja: porodice, prijatelja i ostalih dragih ljudi, te je zahvaljujući tome prevazišao predrasude šire okoline.
Osim što se bavi naučnim istraživanjem, ovaj talentovani mladi geografičar ima niz interesantnih hobija. Numizmatikom se zabavlja od detinjstva u društvu najbližih prijatelja. Takođe, voli da istražuje o zbivanjima savremene istorije, nacionalne i svetske (naročito period između dva rata). Dok se odmara, društvo mu prave Pingvini sa Madagaskara, a često u dokolici posegne i za LEGO kockama.
Luka je dobitnik nagrade mladim talentima za ostvarene rezultate na međunarodnim takmičenjima u 2020. godini Fondacije 1%.
U produžetku teksta pročitajte nešto više o Lukinim iskustvima sa takmičenja, pristupu nauci, bavljenju naučno – istraživačkim radom i drugom…
Kreativan pristup nauci
Sama priprema za takmičenje odvijala se u svima dobro poznatoj Istraživačkoj stanici Petnice, kao i u Centru za razvoj talenata.
„Specifičnost boravka i bavljenja naukom u ovim institucijama je davanje do znanja njihovim polaznicima da nauka nije ono što učimo u školi, već mnogo, mnogo više od toga. Najdragocenije što sam poneo sa ovih mesta jeste sposobnost da nauci pristupim na novi, kreativan način, pri čemu sam naučio da logički sagledavam probleme iz različitih uglova i dajem svoj sud o njima. Osim toga, upoznavanje vršnjaka sa istim interesovanjima, s kojima sam i danas u kontaktu, za mene je izuzetno dragoceno“.
„Bavljenje naučno–istraživačkim radom mi je pomoglo da se upoznam sa drukčijim sistemima učenja i rada, koji se razlikuju od konvencionalnih školskih sistema“.
Specifičnost takmičenja iz geografije
Malo je reći da geografska olimpijada ne liči na takmičenja iz drugih naučnih oblasti. Ono što čini posebnim ovo takmičenje je multidisciplinarnost. Kako nam Luka otkriva: “Ono se sastoji iz više delova, od kojih je veoma zastupljen i terenski aspekat. Pristup geografiji nije teorijski, poput onog u školi, već se bazira na logičkom zaključivanju, poput pronalaženja uzroka nekih problema ili situacija i traženje potencijalnih rešenja za iste. Pri tome se problem sagledava iz različitih uglova”. On ističe da je od ključnog značaja da se deca uče logičkom razmišljanju i odvikavanju od učenja gradiva napamet.
Lukin rad na ovom prestižnom takmičenju bila je Studija slučaja Avala, u okviru kog se razmatrala mogućnost izgradnje ski centra na ovoj planini. Svojim istraživanjem je došao do zaključka da je ovakav projekat neizvodljiv, a uzroci takvog ishoda jesu nedovoljna visina same planine i nedostatak snežnih padavina.
Širina pojma geografija
Kao što smo već pomenuli u uvodu, Luka Đurović je nakon gimnazije upisao Geografski fakultet, podstaknut ljubavlju prema geonaukama od ranog detinjstva. Smer za koji se odlučio Luka je Prostorno planiranje. Učinila mu se, kako kaže, namena prostora veoma interesantnom iz više razloga. Osim toga što je znanje iz ove oblasti veoma primenljivo u praksi, svideo mu se i način na koji kroz bavljenje ovom delatnošću može povoljno da utiče na koncept održivog razvoja. Osim pomenutog, dopadaju mu se i discipline poput geologije, geomorfologije, hidrologije i drugih… Kao što se da zapaziti, geografija je veoma širok pojam!
„Imam plan da nakon osnovnih studija upišem master i doktorske studije iz geonauka, kako bih širio svoje znanje i upotpunosti se predao naučnom radu“.
„Okružite se ljudima koji vas podržavaju i vole“
„Nisam siguran koliko ja kao pojedinac mogu da doprinesem svetu, ali ću se potruditi da u svojoj mikrosredini malim akcijama podstaknem druge na promene! Uz standardna „pisma podrške“ voleo bih da mogu drugim mladim talentima u budućnosti da pomognem i finansijski, bar sa 1%“.
Kao posebnu poruku mladim talentima Luka upućuje sledeće reči: „Nikada ne prestajte da se bavite onim što vas interesuje, usrećuje i inspiriše, a vaš rad će se uvek isplatiti i biti prepoznat. Osim toga, okružite se ljudima koji vas podržavaju i vole, oni su vaš nepresušni izvor snage i istrajnosti!“
Za razvoj mladih talenata od krucijalnog je značaja podrška okoline
„Ova nagrada je bitna jer dokazuje da neko ipak misli na mlade talente. Za razvoj mladih talenata od krucijalnog je značaja podrška okoline, kao i da se njihov rad ne omalovažava. Lepo je to što čini Fondacija 1%, jer je svakom čoveku dragoceno saznanje da nije sam i da podršku ne dobija isključivo od najbližih“.
Intervju vodio: Miloš Pešić
Autor teksta: Dragana Klašnja