Ljiljana Konjević – Pogled u ogledalo
Kada se većina nas zagleda u ogledalo, naša pažnja se najčešće fokusira na naš izgled. Jesam li reprezentativna/reprezentativan danas? Kakva mi je odeća? Izgledam li umorno? Dok se pogled mlade i talentovane Ljiljane Konjević premešta sa mesta na mesto u ogledalu, prateći upadne uglove svetlosti, refrakciju, broj likova u ogledalu…
Ljiljana Konjević, učenica prvog razreda Matematičke gimnazije u Beogradu, je mladi talenat kome je Fondacija 1% dodelila nagradu mladim talentima za ostvarene rezultate na međunarodnim takmičenjima u 2020. godini. Zanimajući se fizikom i ogledalima, Ljiljana je napisala rad Klasični i savremeni principi i njihova primena zasnovana na zakonima/modelima optike i numerička podrška (Broj likova kod ravnih ogledala) u kojem je dublje zakoračila u svet optike.
Pomenuti rad je predstavila na dva međunarodna tamičenja: IRCYS takmičenju (Internacionalnom takmičenju istraživačkih radova mladih naučnika održanom u Indoneziji) na kojem je osvojila specijanu nagradu i na I-FEST takmičenju (Internacionalnom naučnom sajmu – takmičenju istraživačkih radova u Tunisu) na kojem se takođe proslavila osvojivši srebrnu medalju.
Ljiljana, učenica si prve godine Matematičke gimnazije, jesi li ove uspehe postigla u toku osmog razreda? Možeš li nam nešto dodatno reći o tamičenjima na kojima si osvojila nagrade?
Ljiljana: Nagrade sam osvojila u toku letnjeg raspusta pred početak prve godine. Išla sam u OŠ Stefan Dečanski, u Železniku gde sam imala fantastične profesore iz fizike i hemija, ali sam uspela da paralelno sa učenicima Matematičke gimnazije učestvujem na ovim takmičenjima. Na IRCYS-u nije učestvovalo toliko kandidata kao prethodnih godina, jer nisu imali tehničku podršku koja je pratila online tamičenje. S toga smo svi prirodnjaci smešteni u istu oblast, ali i dalje podeljeni po uzrasnim kategorijama, ja sam pripadala srednjoškolskom uzrastu. Bez obzira na to, osvojila sam bronzanu medalju.
Na I-FEST-u, sa druge strane, medalje se dodeljuju u konkurenciji svih prijavljenih kandidata. Kako je zlatnu medalju dobio student, a ostale medalje učenici viših razreda srednjih škola, pretpostavljam da sam izuzetak. Ne znam da li sam na njih ostavila dobar utisak samim radom, svojom PowerPoint prezentacijom koju sam branila pred komisijom, apstraktom ili sveukupno.
Koliko je izazovno napraviti rad, prezentovati ga i odbraniti tako da se osvoji medalja? Takođe, možeš li nam prevesti naslov samog rada da bismo ga bolje razumeli?
Kako ovo nisu obična takmičenja za koje se pripremam radeći zadatke iz nekih oblasti u kojima sam slabija, prvo sam morala da nađem oblast kojom želim da se bavim. Kada sam je istražila i našla užu temu koja je zanimljiva, počela sam sa pisanjem rada. Trebalo mi je oko šest meseci da ga završim. Uz pomoć svoje mentorke, dr Milese Srećković, uspela sam da razumem razne neophodne stvari koje još nisam učila u školi i produbim temu ravnih ogledala.
Klasični zakoni su zakoni linearne optike po kojima svetlosni talasi ne smetaju jedni drugima, savremene se odnosi na uključivanje lasera velike jačine, a njihova primena je istraživana kod kaleidoskopa, grafoskopa i periskopa. Jedan mali deo rada se bazirao na razlici između pravih i lažnih ogleadala, dok deo koji se odnosi na numeričku podršku predstavlja račun gde sam odredila ugao pod kojim treba staviti ogledalo da se dobije željeni broj likova, kao u Muzeju iluzija.
Jako zanimljivo! Na šta tačno misliš kada kažeš lažno ogledalo? Ima li to ikakve veze sa ogledalima koja se često vide u sobama za ispitivanje u kriminalističkim serijama? I kada si već pomenula Muzej iluzija, jesi li u njemu bila i da li ti se dopalo?
Ima, i to su baš ta ogledala. Lako možete prepoznati razliku kada stavite prst na samo ogledalo. Ako nema razmaka između Vašeg prsta i lika onda se radi o lažnom ogledalu, koja često možete videti u tržnim centrima, ako postoji razmak reč je o pravom ogledalu. Naravno da sam bila u muzeju, njihova soba sa ogledalima me je oduševila!
Polaznica si Regionalnog centra za talente u Beogradu. Kako si za njega saznala? Koliko si dugo već njihov polaznik?
Njihov polaznik sam već pet godina. U petom razredu su me nastavnici pozvali da dodjem u jedan od kabineta da bi me testirali za centar, nisam znala za šta me testiraju kada sam pre toga imala kontrolni, ali sam svakako poslušala i uradila. Rekli su mi da sam imala najbolji rezultat u školi i da su me primili u centar, ali su, u okviru evaluacije, naveli da sam 95% kandidat koji se treba baviti društvenim naukama, što mi je bilo jako smešno.
Navodiš da bi u budućnosti volela da sarađuješ sa Regionalnim centrom, svojom osnovnom i srednjom školom i ostvariš se kroz nauku, da li bi se radije bavila teoretskim ili praktičnim radom? A pored svega toga su ti hobiji crtanje, sviranje gitare i povremeno komponovanje pesama – kako se sve to uklapa u fiziku?
Volela bih da budem naučni saradnik ili predavač ili možda čak da pomažem oko pronalazaka donacija, da postanem donor i radim nešto slično Vama, jer znam koliko me je podrška Fondacije 1% iznenadila i ohrabrila. Kako se i u našoj državi u mojoj osnovnoj školi više podržavaju vrhunski sportisti nego vrhunski naučni rad, pokazali ste mi da neko ipak podržava i prepoznaje moj naučni rad.
Kada je u pitanju odabir između teroje ili prakse, odgovor je na neki način i jedno i drugo. Volim da izvodim eksperimente da bih bolje razumela teoriju koja stoji iza toga, ali ne volim da se samo bavim teorijom koja nema nikakvu praktičnu primenu, iako najviše volim da rešavam zadatke.
A to drugo već ne znam da objasnim. Sviram već osam godina, ali nisam nikada išla u muzičku školu. Član sam Omladinsko-izvođačkog ansambla Dimitrije Tucović, nastupala sam na karnevalu u Vrnjačkoj Banji, kao deo predgrupe za Aresenal Fest.
Zaista nam je drago da smo razgovarali s tobom, želimo ti svu sreću u daljim takmičenjima.
Hvala Vam za podršku!
Intervju vodio: Miloš Pešić
Tekst pisala: Maria Miljković