• fondacija@1posto.rs
  • +381 64 08 01 499
hajdeuzivajmalo

Koliko košta savršeno isplanirano vreme


hajdeuzivajmalo

Ovo neće biti tekst koji će vam rešiti sve probleme. Nećete naći motivacioni citat koji će vas ubediti da sve možete, a verovatno nije ni blizu savršenstvu koje tražite. Ne mogu vam obećati tajnu magičnog vision board-a, misteriozni rokovnik do tančina isplaniranog vremena ili čarobni štapić koji će produžiti dan.

Sada se verovatno pitate zašto biste uopšte nastavili da čitate tekst koji vas od samog početka odguruje od sebe i koji vam, izgeda, ne samo da neće pružiti ništa što vam ove godine treba, već će vam i ukrasti najdragoceniju stvar koju posedujete! Međutim, u tome i jeste caka…

Ako ste već naučili malu lekciju koja se nazire negde u ovom tekstu, sigurno ga nećete pročitati. Ali čim ste do ovde stigli, znači da još uvek tražite nešto što vam fali.

Verovatno vam stoji ispred nosa, kao zamagljeno automobilsko staklo, i čeka da brisnete malo rukom, ali vi to nikako da uradite. Crtate po staklu, otkrivate neke deliće i ubrzo potom dunete i ponovo sve zamagli.

Oni koji me poznaju reći će da mi sve ide od ruke. Oni koju su mi bliski znaju da to nije tako. Znaju da se neprestano klackam između “još samo malo treba da bih bila zadovoljna” i “savršenstvo je u nesavršenostima”. Poželim da dan traje 36 sati da bih postigla sve što mi se nalazi u mislima, a onda se predomislim jer shvatim da i u ova 24 sata par njih bacim na besmislene stvari!

Samo što besmislene stvari nisu uvek besmislene…

Uvek sam postavljala nerealne ciljeve, misleći da što više poželim i zamislim, to ću više ostvariti. Što je donekle i bilo tačno, ali samo iz razloga što čim nemam zilion ciljeva pred sobom, nemam želju da ostvarim ni onaj jedan koji postoji. Jer: ili ću raditi savršeno ili neću nikako.

Ono što se, kao po receptu dešava nakon toga je: pretrpam sebe obavezama, postignem sve što poželim, izgorim, pa ne radim ništa narednih mesec dana, odmarajući se od prevelikih očekivanja koja samoj sebi postavljam. I tako u krug. Sada dolazimo do onih nebesmislenih besmislenih stvari. Dok planiram svoje vreme, u tim trenucima vanzemaljski velikih težnji, zaboravim da sam čovek, da mi treba i par minuta da dišem, trepćem ili gledam u plafon i da su upravo te “besmislice” u takvim trenucima najneophodnije. 

I sve što u životu planiramo ili ne planiramo plaćamo vremenom, a ja sam, dragi moji, i kupoholičar i preprodavac! Prodam vreme za sebe i umesto da kupim večernje čitanje pesama, romantičnu šetnju ili gledanje komedije, ja kupim čitanje teksta koji mi potencijalno pruža neku dobit, brzi hod do pošte ili gledanje online lekcije. U drugoj krajnosti, u onih mesec dana odmora, neću se ni dići iz kreveta da dohvatim knjigu, mrzeće me da odem do prodavnice, a i da skinem neki novi film, pa ću gledati šta se daje na TV-u. I sve je to okej. Samo što bi bilo još okejije da do toga nije moralo da dođe, da sam razvrstala prioritete i setila se da i sebe stavim na tu listu.

hajdeuzivajmalo

Autor fotografije: Tereza Ivanović
https://www.instagram.com/wall.notion/

Nadam se da vam je jasno. Ono što vam je ovaj tekst ukrao je: vreme. Mi ga nemamo, ali ga trošimo ili još lepše – ispunjavamo. Zato, pre nego što se bacite u osvajanje sveta i date sebi superherojske zadatke koje verujem da možete ispuniti, setite se da će svet i sutra da postoji i da slobodno možete da pogledate tu epizodu serije, odete sa sestrom u dug šoping ili samo ugasite internet i nestanete u hobiju koji će vas opustiti. Dozvolite sebi da se stavite na prvo mesto prioriteta, a sve ostale kockice će leći na svoje. <3

Autor teksta: Marija Mijatović

https://www.instagram.com/tumpekcet/

Marija Mijatović

1 Comment Found

  • author

    Tijana Says:

    22/01/2021

    Odličan tekst! Pogađa pravo u metu🎯

    Odgovori

Leave A Comment

nine − one =