• fondacija@1posto.rs
  • +381 64 08 01 499
Milenijalsi na obali mora

Kažem sposobni – mislim Milenijalsi


milenijalsi middle

Za decu koja su preskakala lastiš, skupljala Lego, tapkala sličice, igrala klikere, školicu, janjine, zuce, žmurke, bilo je izazovno u isto vreme prihvatati i Sony, Sega, Nintendo, Super Mario, ali ipak je bilo podrazumevno.

Walkman kao izvor muzike „samo za tvoje uši“ trebalo je zameniti Discman-om sa antišokom 60 sekundi, narezati CD i naučiti sva ta ograničenja u trajanju pesama. MP3/MP4 kao neograničena žurka u kojoj može da učestvuje stotine pesama koji ipak ume da zakaže baš na ekskurziji.

Meanwhile mobilni telefon kao must have sredstvo za komunikaciju je trebalo prihvatiti sa jednobojnim ekranom, pa u koloru, a zatim i razumeti na koji način je internet počeo da živi u njemu. Šta je Youtube i kako se „pušta“? Lyrics se naravno pisao u svesku na času. Mobilni telefon koji pravi video snimak? Infrared ili Bluetooth? Inače, SMS kao osnovni kanal komunikacije surovih ograničenja, nije poznavao današnje lepote dopisivanja i razmene medija u nedogled. Sve te peripetije sa mobilnim telefonijama, prepaid, postpaid, tj. dopunu koja kada se potroši, a nema se džeparac za novi kredit… komunikaciju sa vršnjacima svodi na Molitvu (gratis poruka za hitne stvari sa ograničenim brojem slanja). Prvi signali kako za simpatisanje tako i za slanje indirektne „Dosadno mi je“ poruke, bili su obostrano cimanje odnosno kratko pozivanje.

Nesigurnim i bojažljivim koracima ulaz u digitalno igralište, Krstarica i Myspace. Pravi piloti u testiranju Facebooka, Instagrama, Pinteresta, kroz beskrajno patetične statuse i preterano isfiltrirane fotke. Rizik pri svakom novom postu – da li ćeš pomeriti granicu ili biti dosadan?

Ceo ovaj proces roditelji naravno ili nisu umeli da proprate ili nisu razumeli, čast izuzecima koji su išli u korak sa Milenijalsima. Jednostavno svima je sve prvi put i novo. Nije bilo priručnika, tutorijala…

 

“Ali bilo je ono magično – jedvačekanje, za sjaj u okicama.”

KRISTINA ČUBRILO

Jedvačekanje sutra, jedvačekanje raspusta, mora, igrališta, novih džijadžojaca, kupovine nove haljine za prvi dan škole, jedvačekanje reakcije društva na novi friz, novog broja Bravo magazina, novog digitalnog foto aparata koji nema film u sebi!

Jedvačekanje… – kao jedinica za vreme koje nije instant već se i dalje meri satima ili danima do tog važnog trenutka.

I možda baš zato Milenijalsi nisu generacija koja će u svaku inovaciju uneti inovaciju na ovom digitalnom rolerkosteru, ali su oni ti koji su postavili temelje i svedočili ovoj istoriji. Jedno veliko bravo se može uputiti generaciji Z, ali pre toga svaka čast ovoj generaciji koja je sve ovo valjano izučila.

Ako ste prošli sve ove tranzicije, i sada baš u ovom trenutku imate neku prepreku koja vas u bilo kom segmentu života koči, samo bih da vas svim ovim podsetim da se varate. Ovakva generacija ne zna za prepreku.

Autor teksta: Kristina Čubrilo

Kristina Cubrilo

Leave A Comment

2 × 1 =