• fondacija@1posto.rs
  • +381 64 08 01 499
Djurdja Mihic

Izmedju muzike i kulture


Đurđa Mihić voli umetnost (naročito muziku), išla je u muzičku školu – osnovna škola violine 6 godina, osnovna i srednja škola solo pevanja, a zatim još godinu dana solo pevanja na akademiji.  Uz to je prvo išla i u regularnu školu, a potom studirala francuski jezik na Filološkom fakultetu gde je završila osnovne studije. Sada je na master studijama u Avinjonu (smer Kultura i komunikacija) i ovo je njena priča o uklapanju svih obaveza, trenutnom životu u Francuskoj i iskustvima, a i o planovima nakon master studija.

 

Djurdja Mihic

‘’Nisam htela da se odreknem ni opšteg obrazovanja, ali ni muzičke škole pa sam pokušavala da uklopim i jedno i drugo.’’

U Srbiji nema takvih smerova na studijama. Šta je bilo specifično u tom smeru što te je privuklo?

Sam grad Avinjon je bio pre nekoliko godina evropska prestonica kulture, i to je grad pun kulturnih dešavanja, pogotovo tokom leta, uz najpoznatiji pozorišni festival u Evropi, ali i dosta drugih događaja i dešavanja, kultura im je na bitnom mestu. Tako da je sam grad bitan za domen kulture i to me je privuklo. A ovaj fakultet i master su jako poznati u Francuskoj i Evropi, imaju saradnju sa drugim institucijama kulture i sarađuju sa festivalima na kojima bih volela da se usavršavam, jer je drugi semestar u formi prakse. Njihov prethodni rad i te saradnje koje bi mi omogućile dobru praksu prevagnuli su da se odlučim tamo da odem. Praksa traje pola godine, bez predavanja, što mislim da je presudno za usavršavanje u bilo kojoj profesiji, za pripremu za ono što nas čeka, to mi se najviše svidelo.

 

Kako je išlo uklapanje, da li je bilo izazovno?

Nisam htela da se odreknem ni opšteg obrazovanja, ali ni muzičke škole pa sam pokušavala da uklopim i jedno i drugo. Bilo je izazovno, zavisi od godine i trenutka, ali nekada je stvarno bilo teško, pogotovo te godine kada sam studirala na dva fakulteta, jer sam se trudila da idem na predavanja i vežbe i ispite na oba paralelno. Gurala sam dugo oba jer su me i jedne i druge studije privlačile i onda sam shtavila da moram da promenim nešto, ili da izaberem ili da objedinim, jer drugačije ne bih mogla nijednu od ove oblasti da usavršim u potpunosti. Pauzirala sam prvo muzičku akademiju da bih završila Filološki fakultet u poslednjoj godini. Kada sam već završila fakultet, razmišljala sam šta bih dalje i shvatila sam da bih najviše volela da nastavim studije, da upišem master, i gledala sam kako mogu da objedinim kulturu i muziku koja me zaista zanima, sa francuskim jezikom. Istraživala sam univerzitete u Francuskoj i imaju veoma raznolik izbor studija i smerova, tako da sam uspela da nađem master u Francuskoj, i da studije budu u oblasti kulture i tako objedinim obe stvari koje volim.

Da nisi krenula putem Francuske nego putem muzike, gde bi videla sebe?

Dosta sam razmišljala o tome, ali ipak nisam imala hrabrosti, retko ko može kod nas da živi od toga, nisam imala samopouzdanja da kažem da se bavim samo muzikom. Ali mislim da sam donela pravu odluku. Ponela sam električni klavir sa sobom u Avinjon i mogu da sviram i pevam za sebe kad poželim. Mislim da sam ispravno izabrala, jer da mi je muzika postala profesija, postalo bi mi možda stresno i lepše mi je da mi ostane kao hobi i da mogu da uživam u njoj kad hoću.

Kakav je sam fakultet? Verovatno si dobila neki spisak predmeta ili program. Smer je autentičan i fakultet je u inostranstvu. Kako ti sve to izgleda na prvi pogled?

Za početak sam oduševljena. Sam fakultet je prelep, zgrada iz 14. veka, izgleda fenomenalno, ima kao neku kampus bašticu, kantinu, kafeteriju, službu za pomoć studentima. Nakon iskustva sa našim fakultetom, ovo mi deluje kao druga dimenzija. Sve je lepo organizovano. Pre početka samih predavanja organizovan je doček stranih studenata gde su nam sve lepo objasnili. Bio je prvo doručak za sve nas sa francuskim pecivom, onda kratak govor predsednika fakulteta, zatim kratak obilazak, pokazali su nam šta se gde nalazi i sproveli su nas kroz obe zgrade fakulteta i sve nam objasnili. Nakon toga je bio piknik-ručak koji su oni organizovali, a onda smo imali besplatnu turu po gradu. To su studenti koji su već na fakultetu volontirali i vodili nas tog dana.

Kod njih je master dve godine (3+2), ja sam upala direktno na drugu godinu. Što se grupe tiče, ima nas 20 i nešto, svi su vrlo složni, vidi se da nas sve zanima ista stvar, što olakšava da grupa funkcioniše. Sviđa mi se što postoji nekoliko studentskih udruženja i asocijajcija gde možeš da se učlaniš. Jedna je više za muziku, a druga za kinematografiju i može svako da izabere da se priključi gde želi. U tim udruženjima studenti se sami nalaze,  imaju sastanke i organizuju neke događaje. Sada baš u oktobru će udruženje koje se bavi muzikom organizovati trodnevni festival koji podržava grad i prvo veče festivala će se čak održati u Papskoj palati. Baš mi je fascinantno da je grupa studenata to uspela da izdejstvuje. Fakultet podržava te projekte i finansira deo projekata iza kojih stoje dobre ideje.

Djurdja Mihic

‘’Mislim da se ja osećam lepše ako stojim sa one strane da organizujem neke događaje nego da sam u centru pažnje kao izvođač. Zato sam izabrala ovaj master koji se bavi baš organizacijom festivala i kulturni događaji.’’

Kakvo je društvo, ljudi, okruženje, profesori…?

Društvom sam baš zadovoljna, ima nas ukupno mislim 26, skoro svi osim mene i još jedne devojke su od prošle godine tu, sve su Francuzi u grupi, ali su svi prijateljski raspoloženi. Npr. druga godina mastera organizuje veče upoznavanja i integracije za prvu godinu mastera i nas dve što smo nove, gde će napraviti razne događaje i aktivnosti kako bismo se svi uklopili. Stalo im je do toga da nas upute šta se sve tamo dešava, kako funkcioniše, da se svi združe i osećaju kao da su tu od prvog dana.

 

Kako si se ti snašla? Rekla si da jezik nije bila barijera, kako je prošao sudar akademskog francuskog i govornog francuskog?

Govorni i akademski francuski nekada se dosta razlikuju. Zavisi od toga i gde si u Francuskoj, ovde na jugu imaju neke izraze koji se koriste samo na jugu. Što se toga tiče, tek treba da uđem u fazon, ali sam otvorena da naučim, tako da rado o tome razgovoram sa kolegama.

 

Da li si imala podršku naših fakulteta i institucija u smislu toga da treba da nastaviš studije dalje u inostranstvu?

Nisam imala neki preveliki kontakt ni sa kim od profesora na bivšem fakultetu.

Na Francuskom institutu sam dobila mnogo pomoći i korisnih informacija, sve su mi objasnili oko prijave i dokumenata.

Postojala je i ta stipendija za koju sam aplicirala, međutim, ove godine su smanjili za četiri puta broj stipendija. Upis za strane studente je povećan drastično u Francuskoj, ali neki fakulteti su se borili da ne povećaju, kao što je moj.

 

Što se tiče sredstava, da li si se obratila još nekome osim našoj Fondaciji i da li ti je još neko pružio pomoć?

U Srbiji ne, ali postoji ,,Dositeja” za studente u inostranstvu, planiram da konkurišem.

 

Pomenula si profesore kod nas, kakav ti je prvi utisak o profesorima na ovom fakultetu?

Imali smo predavanje samo kod jednog profesora do sada. U decembru ima neki festival u Bretanji, gde je naš fakultet partner sa tim festivalom, pa ćemo i mi učestvovati u tom projektu. Jedan gostujući profesor radi na tome sa nama, mlada je i super. Profesor kod kojeg sam imala predavanje je zanimljiv, predmet je „Sociologija publike bioskopa“. Odlično je, dosta je multidisciplinarno, miks sociologije, komunikacije i lingvistike. Ono što mi se sviđa kod tog profesora, a takvi su i ostali, je što ne pokušava da samo ispredaje ono što je predmet i da traži da to naučimo, već nam dosta šire priča i daje nam savete i dodatnu literaturu koja omogućava da znanje produbimo ukoliko želimo. Ne tera nas na taj način da učimo, već nam kaže da je to za nas i naš lični razvoj i taj pristup mi se sviđa, jer se osećam odgovornije i motivisanije da radim na sebi. Rad tog profesora bavi se muzikom u Diznijevim filmovima.

 

Druga godina mastera organizovana je tako da su u prvom semestru predavanja i ispiti, a u drugom samo praksa. U toku svega toga se piše master rad, a nakon završene prakse imamo i odbranu rada. Praksu biramo sami, na nama je da nađemo šta nas zanima i da šaljemo CV. Profesori su tu da nas usmere i pomognu nam. Možemo da šaljemo u sferi bioskopa, muzike, festivala, šta te zanima za to apliciraš i radiš praksu tamo gde te prime – u institucijama ili na festivalima u domenu kulture. Praksa traje između 4 i 6 meseci, i u Francuskoj je to plaćeno kada traje preko 2 meseca.. Sve što sam do sada videla je fenomenalno organizovano.

 

Kako izgleda praksa u Francuskoj?

Ovde, u Francuskoj, to je kao posao i podrazumeva se da te to zašta si se prijavio zaista i zanima, praktično radiš u potpunosti ono što želiš kako bi stekao prva iskustva. Inače oni imaju prakse od prve godine od 2 do 4 meseca i odmah stiču utisak kako prakse funkcionišu, a uz to stiču iskustvo.

 

Sad si u Francuskoj, na željenim master studijama, napravila si jedan veliki korak, očekuje te mnogo novih iskustava i zadovoljna si svime kako funkcioniše – šta su dalji planovi, kako vidiš sebe kada završiš ove studije?

Za vreme te prakse ću najbolje videti, jer tada ću videti kako izgleda posao u ovoj oblasti. Planiram da radim praksu u domenu muzike. Kada sam došla nisam znala da li bih ostala u Francuskoj nakon fakulteta ili ne. Kada prođe ta praksa, odlučiću. Svesna sam da polje kulture i muzike u Srbiji nije razvijeno kao u Francuskoj. Sa jedne strane bih volela da dalje usavršavam sebe i radim u Francuskoj jer su mogućnosti mnogo veće u ovoj sferi, a sa druge strane kada naučim neke nove stvari kojih možda nema kod nas, volela bih da se vratim i da to što sam tamo naučila prenesem i na Srbiju. Još nisam ni sama sigurno kako će izgledati, ali šta god da se desi u obe mogućnosti ima dobrih stvari, pa ćemo videti.

Poenta svega je da sam zadovoljna… Svoj master sam sama našla, milion sajtova, gradova, univerziteta sam pročitala šta ima od programa. Niko mi nije servirao. Potrebno je i lično zalaganje, ali na kraju trud se itekako isplati. Ceo opis smera i ono što ću dobiti ovde je jako korisno. Dokaz je to da su ljudi koji su završili prvu godinu mastera ovde, koji su i dalje studenti, imali mogućnost organizacije velikog festivala i kontakt sa umetnicima uz podršku fakulteta i grada. Praktično su dobili prilike da već urade nešto veliko u praksi, nisu ni završili studije, a već su se ostvarili u nečemu.

 

Ti si primer mlade osobe koja se paralelno školovala u dve oblasti koje su te interesovale – francuski i muzika (umetnost), a sad si otišla na master studije u okviru kojih su obe stvari obuhvaćene. Možda mnogi mladi ljudi kod nas imaju nekih interesovanje ili strasti, ali se ne usude da ih prate i ne pronađu način kao što si ti pronašla sa tim fakultetom da ih integrišu. Koja je tvoja poruka drugim mladim ljudima? 

Mladim ljudima u Srbiji bih poručila da ako imaš bilo koju strast i nešto stvarno voliš, uvek ćeš naći vremena za to! Bila to umetnost, muzika, fotografija, slikarstvo, uvek treba da se pokuša i da se nađe mesto gde mogu da razviju i pokažu tu svoju strast. Ali kod nas fale fakulteti i mesta koja bi to omogućila. Kada sam gledala izbor u Francuskoj, videla sam da postoje osnovne studije i master bukvalno za sve discipline i interesovanja. Ako neko želi da se usmerava u nečemu, a nema mogućnosti u Srbiji, trebalo bi da se dobro informiše i pogleda gde u drugim zemljama ima mogućnosti da to uradi. Naravno, nije lako, zahvalna sam mojim roditeljima koji su mi ovo omogućili i koji su mi podrška. Ali ovo iskustvo ovde je već veliko i mislim da je prava odluka. Svako može da pronađe za sebe neki način. Naš sistem obrazovanja nije dovoljno multidisciplinaran i bitno je da svako nađe nešto van toga, makar to bilo samo čitanje nekih drugih stvari, ali da razvija svoje strasti i interesovanja i na širem polju van same škole i fakulteta.

“Meni nekako nije nikad bilo dovoljno samo opšte obrazovanje i ono što učiš na fakultetu, mislim da je jako važno da pronađeš nešto van škole i fakulteta gde ćeš razvijati sebe.”

Intervju vodio: Miloš Pešić

Milos Pesic

Tekst pisala: Mina Ristović

Mina Ristović

Leave A Comment

16 + nine =