Aleksandar Đurđević je mladi Novosađanin koji od malena postiže zapažene rezultate na baletskim takmičenjima širom regiona. U roku je završio srednju baletsku školu u Novom Sadu, a nekoliko puta se našao na sceni Srpskog narodnog pozorišta igrajući u baletima. Zagrebačko takmičenje “Slavenska” bilo je sledeća stanica, za koje je Aleksandru bila potrebno podrška za učešće na tom takmičenju. Fondacija 1% je, donacijom u iznosu od 17.030,00 dinara, pokrila troškove kotizacije, prevoza i smeštaja i time Aleksandru omogućila učešće na pomenutnom takmičenju.

Kažite nam nešto o sebi, kako ste se odlučili da se bavite baletom i šta izdvajate kao svoje najveće kvalitete?

Aleksandar: Još kao mali, sa televizije sam skidao pokrete i korake koje vidim kada se prikazuje neki balet. Roditelji su odlučili da me upišu u baletsku školu, položio sam prijemni i u početku su me terali da idem. Međutim, sada je to nešto čime želim da se bavim. Bavim se baletom već 12 godina. Završio sam osnovnu i srednju baletsku školu i sad se zaposlio u pozorištu. Svojim najvećim kvalitetima smatram to što sam vredan, posvećen i brzo pamtim vežbe i koreografije.

Kažite nam nešto o samom takmičenju “Slavenska”, kako je sve proteklo i da li ste zadovoljni učešćem?

Takmičenje se odvijalo tako što smo igrali dve varijacije. Odigramo prvu varijaciju i čekamo da se završi ceo krug da bi odigrali i drugu. Sutradan je bilo gala veče. Na gala večeri svi učesnici imaju zajednički deo, potom igraju samo učesnici izabrani od strane komisije. Kada i oni odigraju, svi dolazimo na scenu i uričuju nam se nagrade i pohvale. Ja sam takmičenjem zadovoljan, video sam veoma dobre igrače i to je iskustvo koje ću pamtiti. Mogao sam bolje da odigram, ali i trema i umor i sve je uticalo na to. Svakako: to je motivacija za ubuduće, ali i za sada – ovo takmičenje mi je pomoglo za potpisivanje ugovora sa Srpskim Narodnim Pozorištem, koje se odvijalo baš danas!

Koji su Vaši dalji ciljevi i stremljenja? Kako vidite Vaš dalji napredak i razvoj?

Balet je takav da ne zahteva baš određene ciljeve, jer uvek može da se napreduje. Trenutno mi je cilj da se pokažem u najboljem svetlu u pozorištu, a planovi da igram u nekom većem pozorištu. Predao sam CV u pozorište u Mariboru, ako me prime, voleo bih da u budućnosti tamo zaigram.

Koja su najvažnija iskustva koja nosite sa učešća na međunarodnim takmičenjima?

Pored nagrada, takmičenja su bitna jer vidim sve te odlične igrače, upoznajem ih, pokušavam da se suočim sa tremom… Sve su to iskustva koja mi znače u daljem napredovanju. Takvo je bilo i takmičenje “Slavenska”.

Šta je Vaš izvor motivacije?

Kao što sam rekao, balet, kao umetnost, ne zahteva određene ciljeve, jer uvek može da se napreduje. Samim tim motivacija i pokretač su mi te prolazne stanice, odnosno koncerti, predstave i drugi nastupi nakon kojih se svaki aplauz pamti. Taj aplauz je motivacija za dalji uspeh.

Šta smatrate da je najvažnije za razvoj mladih talentovanih ljudi u Srbiji? Kakva vrsta podrške bi bila najpotrebnija?

Najvažnija je svest o sebi – da znamo koliko možemo i da se trudimo da to prevaziđemo. Bez rada na sebi nema napretka. U Srbiji, na žalost, balet nije cenjen koliko bi trebalo, a podrška je jako bitna, makar od nama bliskih ljudi.

Koliko Vam je značila podrške Fondacije 1% i kakav je Vaš utisak o Fondaciji?

Iako na takmičenju u Zagrebu, gde je konkurencija bila dosta jaka, nisam osvojio nagradu, već samo pohvalu, bilo mi je značajno da učestvujem na tom takmičenju. I ta pohvala, kao i samo učešće na takmičenju su bitni za dalju karijeru i zapošljavanje.
Fondacija mi je omogućeila odlazak na takmičenje, zbog čega sam im veoma zahvalan! Nadam se da ćemo opet sarađivati.

Autor teksta: Anđela Baša